M.H

U zivotu moramo doneti mnogo odluka,neke imaju manji a neke veci znacaj.Pre neko sto donesemo odluku moramo dobro razmisliti narocito ako je odluka vazna za nasu buducnost.Ljudima je tesko doneti odluku u bilo kojem periodu zivota a narocito ako su mladi,neiskusni i pubertetu.Blizi mi se kraj osmog razreda a ja ne mogu da odlucim  sta cu i kako cu.Svako mojih godina mora da prodje kroz ovo znam to ali kod mene je problem to sto za sta god da sam se uhvatila sve mi je islo od ruke,ljudi misle da ako je tako onda je lako ali sto bi rekli to je ,,i dar i prokletstvo''.Ne plasim se ne uspeha cak znam da ga nece biti plasim se pogresne odluke,htela sam vojnu gimnaziju i bila sam da vidim kako to funkcionise medjutim nisam sigurna da mogu ceo zivot da provedem u Srbiji jednostavno to nije ono sto ja zelim jer ja zelim da odem u ,,beli svet'' (inostanstvo) i tamo budem uspesna.Kako mi od svih stvari najbolje ide sport htela bih time da se bavim ali sport je kao kocka ako uspem imacu sve ako ne uspem necu imati nista ali uvek postoji to ,,ali'' jer se iza tog ali uvek krije razmisljanje o tome da moras imati neki siguran posao,zanat tako da sam razmisljla i o nekoj policiji ali nzm koliko bi mi bilo pametno to ovde u Srbiji ne znam kako bih uskladila policiju i sport.Dosta razmisljam o ovome ali opet i nemam puno vremena tako da mi to stvara neki strah.

Sve ovo vreme protradjeno na ljude za koje mislimo da jos uvek ima nade ili da se nisu promenili skroz.U njima vidis bar trunku onoga sto su nekada bili ili se pretvaras da vidis i niko ti ne moze dokazati suprotno?Sve ono sto drugi ne vide ti vidis i nadas se da nije sve nestalo da ima jos neceg dobro u njoj.Samo postmatras kako je svi ogovaraju tu osobu pravis se da ih ne cujes i mislis ,,Oni ne mogu promeniti moje misljenje'' iako to zele.Slepo gledas i nista ne vidis vezes se za njih ili idalje cekas i vidis samo ono najbolje.A kasnije bude kasno,kasnije ne mozes ispraviti ono sto je bilo i ono sto ce biti,kad shvatis i onda kad posumljas cak ni tad ne ide tako lako,ne mozes se okrenuti a da im ne ostavis objasnjenje.Ako su ti pravi prijatelji trazice ga a ako nisu samo cete se udaljiti i ostati na tome.Na neki nacin sam si kriv ali ne razmiljas previse o tome jer te ta promena skrene misli na neke druge stvari jos i kad vidis da ti nije pravi prijatelj to te ubija zar ne?Nekome se desi jednom i shvati,nekome nikada a nekome 101 put pa ili shvati ili ide dalje to zavisi od coveka.Ljudi su razliciti ima onih koji se brzo vezu,lako steknu poverenja u druge,ima onih koji se druze iz koristi..svakakvih ima ali uglavnom kad je covek dobar uvek nastrada i nikada ne prodje onako kako je zasluzio.