M.H

Tinejdzer sam,faza zivota kada uglavnom vecina ne znas sta zeli da bude kad ,,poraste'' pa tako ni ja. Imam razne faze od ekonomiste,diplomate,menadzera do umetnika. Ova trenutna faza umetnika drzi me zaista dugo ne pisem nesto fascinantno al imam jako dobre ideje. Zanimalo me je sta bi ti trebalo da se smisli da bi jedan film postoa deo moderno 21.veka da ne bude nekako ,,klasican" i dosla na ideju filma koju bi volela da podelim ovde.

Reč je o dva glavna junaka jedan je Dusan a drugi Nikola.Dusan je lep i zgodan mladic pricljiv jako koga devojke uglavnom salecu nsrocito u provodu,bio je sa dosta njih,voli da popije popusi koju,klasican momak danasnjice,dok je Nikola slican al i drugaciji on trazi pravu ljubav,ali opet izlazi u te kasne izlazke,malo popije ali ne pusi,ima stav nije bas toliko pricljiv malo cudne naravi. Intenzivno pocinju da se druze u gimnaziji,sede zajedno i imaju dobru komunikaciju naravno,tako bi pocinjao film. Detaljno bih i te casove i onda provode vikendom i momente gde se vidi neka Dusanova slabost.Dusan je u sustini osetljiv mladic,koji to prikriva tako sto glumi facu.Niz dogadjaja gde se vidi sta su sve zajedno prosli,ali poenta i jeste da Dusan gaji osecanja prema Nikoli koje nije ranije osecao ni prema jednoj devojci,jednostavno ne moze proriv sebe i ne moze da se odupre ali ne zna kako to prvenstveno sebi da prizna a zatim i Nikoli.Sad bih tu napravila neke scene gde je probao al nije uspeo da prizna i tu njegovu borbu kroz razne situacije. Uspeva da prizna i sebi i njemu naravno bio je spreman na to da Nikola ne gaji ista osecanja jer ipak jos uvek nazalost u manjem broju ima normalnih ljudi.Medjutim silnim trudom situacija se okrece i Nikola se predaje,zeli da proba nista cudno danas je vecina ljudi takva. Zatim ide sve to ali stane pa se vide te njihove razlicitosti i svadje. Medjutim shvataju da je sve prolazno onda kada Nikolin zivot dolazi u opasnost jer su njihovi vrsnjaci saznali za njih i upucaju Nikolu sto je ipak previse burna reakcija za decu ali desava se cesto. Tada su shvatli da nisu rekli sve sto osecaju i misle,Dusan se sveti tim ljudima zbog Nikolinog loseg stanja i vraca u bolnicu gde je operacijom Nikola se kasnije probudio iz kome.Naravno film bi imao srecan kraj s tim da zive zajedno i da su prihvaceni od strane odeljenja u kome se nalaze zive normalno kao i svi ostali.

Ako mogu samo oni koji procitaju da mi napisu u komentar sta misle bilo lose ili dobro cisto da znam. Unapred hvala 

Pre par nedelja posvadjam se s drugaricom zbog neke kako sam ja mislila gluposti u ljutnji sam vise puta rekla neato sto nije trebalo nisam mislila da je tako strasno sve do momenta kada me je pozvala zeleci da razgovara sa mnom kada mi je rekla da je bolje da se udaljimo i da budemo poznanice a ne najbolje drugarice nije mi bilo svejedno cak sta vise bilo je uzasno.U pocetku mi je sve to delovala malo previse rekla sam sve moze da se resi pa smo i to resila na taj njen nacin al ne mozete da zamislite tu paniku i plac kad mi je to rekla ceo svet se predamnom srusio,onda sam shvatila da sam mozda preburno reagovala.Vremene je prolazilo i onda je doslo do jos jedne prepirke mislila sam da je to zbog glasina mnogo puta u togu razgovora mi je rekla,rekla si to i to sve sam negodovala drzala svoj stav i rekla nije istina valjda me toliko poznaje do momenta kada mi je poslala sliku mog ceta sa drugom drugaricom gde sam napisala ubila bih je ili nesto na tu foru.Tada mi je bilo najgore tad me je i bolelo i bila sam besna sve se skupilo nisam znala da li sam ljuta jer mi je citala poruke i ne veruje mi ili sam povredjena jer sam i nju povredila i sebe na neki nacin jer sam je mnogo volela,mnogo bila vezana,kroz glavu su mi prolazili najlepsi momenti s njom a onda kad pomislim toga vise nece biti to me je slamalo,tada nisam znala sta da radim bila sam u totalnom rasulu.Sve vreme razmisljala o celom tom prijteljstvu bilo je jos momenata kad je znala da me povredi,bilo je svacega al sam prosto prelazila preko toga shvatim volim je nmg protiv toga nikad nisam bila spremna da je pustim i eto samo od jednom nenadao se desilo..Sad posle nekog vremena nije mi vise tolilo zao zelela bih opet al ne zalim ni za cim sve sto smo radile i imale bilo je vrhunski,koliko god da se ne vezuje za ljude znam da ce i ona neke momente pamtiti i da nije tako teska srca kao sto zeli da ja mislim.Ali posle svega meni je sad tesko prosto da se vezem za nekog na neki nacin bas me je unistila,cak jedno vreme nisam bila spremna da krenem dalje al sad mislim da jesam ali ostavice trag ne sumnjam.Nikad se ne zna mozda se za par godina negde sretnemo pa popricamo dok sve prodje.

Da li se jos nekom desava da se svesno trudi i ubija oko pogresne osobe,koju stvarno voli ali ima neki osecaj da nije to to zato je i pogresna?

Ako ima neko nek se javi,to vazi i za savet.. 

Ako nekom treba savet,nek se javi slobodno u komentar odlucila sam da pomognem :))

Ovde uvek pisem o svojim osecanjima,pa cu tako i danas.Od kako je poceo raspust osecam se predivno,ovo je jedan od duzis perioda da nema problema,svadja i tih gluposti.Narvno ja sam i tad nasmejana ali je ovo drugacije.Najbolji preiod raspusta bio mi je pre nego sto sam otisla u Cg,skoro svaki dan sam isla na bazen,u bioskop i setala po kalemegdanu provodila sam se vrhuski.U Crnoj Gori mi je takodje bilo extra ali sam tamo odlucila da promenim neke stvari kod sebe.Dani su prolazili,neke stvari sam kod sebe promenila i sad mi je mogo bolje.Dok sam bila dole konacno sam rasclanila ko mi je prijatelj,ko nije,kako treba da se ponasam u nekim situacijama,saznala svasta novo i dobila jako korisne savete koje mogu da primenjujem kroz ceo zivot.Boravak dole je jako uticao na mene,dok sam bila dole osecala sam se samostalno,odgovorno i slobodno,razmsljanja o nekim stvarima su se jako promenila,ne pravim vise neke glupe greske koje mi ni ranije nisu trebale naravno ali sad ih uopste nema.Ne spustam se na nivo nekih ljudi samo da bih im vratila za ono sto su oni meni radili,toga vise nema podignem glavu ne osvrcem se i nastavljam dalje,takve ljude zaboravljam oni mi vise u zivotu ne trebaju.U periodu u kom sam bila dole oko raznih shvatanja mi je pomogla moja starija sestra.Ona je takodje dosta uticala,ja nju obozavam,obozavam kad se zezamo,pricamo i druzimo.Trenutno se osecam odlicno sve sto mi treba je tu i niko ne moze da mi pokvari srecu.Znam da cu biti ovakva i kad krenem u srednju,konacno sam pronasla sebe. 

Svako ima svoj poseban dan kad mu je najlepse.Zadnja dva dana bila su mi uzivancija.Jucerasnji dan poceo je extra sprdnja na casovima i odmoru.Zatim je dosao i taj pet slobodan cas gde sam izasla napolje i poceli smo da igramo futbal ali smo se predomislili i seli na jakne s drugima i poceli da pricamo,smejali smo se do suza bilo je fenomenalno.u jednom trenutku neko se seti da bi mogli da igramo onu deciju igru arackinje barackinje haha.Iskreno bilo je fenomenalno opet probuditi onaj deciji duh u nama,lepo smo se zabavljali smejali se i tako nam je protekao ceo dan.Posle svega otisla sam na basket sa istoricarom koji se odrzava svako petka sedmi cas.Zabave,treninga i smeha nikad dosta barem je to juce vazilo.Kada smo stigli kuci pocela su pitanja sta obuci za humanitarni bal koji se odrzavao u nasoj skoli u 7.Dan je bio predivan osecala sam se kao veliko dete u velikom telu haha sto ustvari jos uvek i jesam samo je moje okruzenje takvo da moras biti u vecini slucajeva ono sto nisi inace si propao.Dosla sam na bal odmah smo poceli da igramo,da se smejemo i da se slikamo.Dan mi je prosao jako lepo i kad sam dosla kuci bila sam mrtva umorna haha :)

Visok stas zgodan momak bude sa mnom sve vreme a kad dodje rastanak on jednostavno nestane,ceka nesto a kad odem on nestane i tako sve iznova.Cak mu ni ime ne znam ali uvek se pojavi kad mi treba neko,dodje i utesi me.To njegovo snazno rame nekako se uvek nadje pored mog lica,a njegovo lice ostane mi samo u secanju.Njegove oci kao dno mora prelivaju se na svetlosti a usne ne prestaju da pricaju sve dok mi ne bude bolje a kad bude samo odseta do sledeceg puta.Kako blagim i necujnim korakom odlazi tako i dolazi nikada ga ne cujem i ne vidim,on samo dodje uhvati me za ruku pogleda u oci i krene da prica vise se i ne secam sta kaze samo znam da mi uvek bude zao sto je otisao ali u isto vreme osmeh mi je na licu.Mozda je to moja masta,neka vrsta halucinacija ali to me cini srecnom,ti kratki trenuci s njim.

I tako to obicno i bude kad ti je tesko ili kad ti nesto treba navodnih prijatelja nema.Onda kad su mi neke stvari bas znacile mojih prijatelja nije bilo cak su bili i protiv mene..eh tako to bude sto si ti bolji to su oni gori.Sedela sam,nervirala se i cekala kad mi je odjednom prisla jedna devojcica ni ime joj ne znam prvi put sam je videla,prisla mi je i rekla da se ne nerviram bice sve u redu tesila me je iako me prvi put u zivotu vidi.Naravno tu su bile i neke drugarice iz mog odeljenja koje su jos sat vremena cekale sa mnom da vidimo rezultate jer sam radila takmicenje iz istorije.Ljudi su mi uvek govorili su da su iz mog odeljenja najbolji prijatelji,ljudi i sve ostalo iako mi nismo bas toliko slozni umemo da se pomazemo.Sve vreme pricali su mi viceve i neke gluposti da bi mi odvukle misli sa rezultate.U jednom trenutku dve drugarice otisle su do nastavniku i rekle mu kako ja najbolje znam istoriju i da su one ubedjene u to.Sve vreme bile su ubedjene da sam prosla i kada je nastavnik konacno izasao da nam kaze rezultate sve su mi saputale da sam prosla i drzale za ruku.Krisom su malo po malo gledale rezultate i rekle mi da sam prosla naravno ja sam morala da vidim konacne rezultate i tako je i bilo prosla sam.Sve su pocele da skacu od srece,vristale i cestitale mi,bilo je fenomenalno.Ispostavilo se da su silne price od strane najblizih bile upravu kakvi kod da smo najbolji smo i u nasem odeljenju postoji pravo prijateljstvo,samo u nasem jednom jedinom VIII2.

 

                                                                                       4.3.2014.

U zivotu moramo doneti mnogo odluka,neke imaju manji a neke veci znacaj.Pre neko sto donesemo odluku moramo dobro razmisliti narocito ako je odluka vazna za nasu buducnost.Ljudima je tesko doneti odluku u bilo kojem periodu zivota a narocito ako su mladi,neiskusni i pubertetu.Blizi mi se kraj osmog razreda a ja ne mogu da odlucim  sta cu i kako cu.Svako mojih godina mora da prodje kroz ovo znam to ali kod mene je problem to sto za sta god da sam se uhvatila sve mi je islo od ruke,ljudi misle da ako je tako onda je lako ali sto bi rekli to je ,,i dar i prokletstvo''.Ne plasim se ne uspeha cak znam da ga nece biti plasim se pogresne odluke,htela sam vojnu gimnaziju i bila sam da vidim kako to funkcionise medjutim nisam sigurna da mogu ceo zivot da provedem u Srbiji jednostavno to nije ono sto ja zelim jer ja zelim da odem u ,,beli svet'' (inostanstvo) i tamo budem uspesna.Kako mi od svih stvari najbolje ide sport htela bih time da se bavim ali sport je kao kocka ako uspem imacu sve ako ne uspem necu imati nista ali uvek postoji to ,,ali'' jer se iza tog ali uvek krije razmisljanje o tome da moras imati neki siguran posao,zanat tako da sam razmisljla i o nekoj policiji ali nzm koliko bi mi bilo pametno to ovde u Srbiji ne znam kako bih uskladila policiju i sport.Dosta razmisljam o ovome ali opet i nemam puno vremena tako da mi to stvara neki strah.

Sve ovo vreme protradjeno na ljude za koje mislimo da jos uvek ima nade ili da se nisu promenili skroz.U njima vidis bar trunku onoga sto su nekada bili ili se pretvaras da vidis i niko ti ne moze dokazati suprotno?Sve ono sto drugi ne vide ti vidis i nadas se da nije sve nestalo da ima jos neceg dobro u njoj.Samo postmatras kako je svi ogovaraju tu osobu pravis se da ih ne cujes i mislis ,,Oni ne mogu promeniti moje misljenje'' iako to zele.Slepo gledas i nista ne vidis vezes se za njih ili idalje cekas i vidis samo ono najbolje.A kasnije bude kasno,kasnije ne mozes ispraviti ono sto je bilo i ono sto ce biti,kad shvatis i onda kad posumljas cak ni tad ne ide tako lako,ne mozes se okrenuti a da im ne ostavis objasnjenje.Ako su ti pravi prijatelji trazice ga a ako nisu samo cete se udaljiti i ostati na tome.Na neki nacin sam si kriv ali ne razmiljas previse o tome jer te ta promena skrene misli na neke druge stvari jos i kad vidis da ti nije pravi prijatelj to te ubija zar ne?Nekome se desi jednom i shvati,nekome nikada a nekome 101 put pa ili shvati ili ide dalje to zavisi od coveka.Ljudi su razliciti ima onih koji se brzo vezu,lako steknu poverenja u druge,ima onih koji se druze iz koristi..svakakvih ima ali uglavnom kad je covek dobar uvek nastrada i nikada ne prodje onako kako je zasluzio.

Praznici se blize i upravo zbog njih ima dosta toga da se uradi.Danas sam kitila kucu sa roditeljima i bratom,bilo je predivno smejali smo se,kitili kucu,pricali...i jos dosta stvari.Kada pocnem da kitim kucu i kad zavrsim u ukrasima se na neki nacin vide cari ovih praznika.Zasto ovo kazem? nisu ukrasi najbitniji daleko od toga postoje mnogo bitnije stvari ali vecina ljudi kada im se kaze dolazi nova godina ili bozic pomisle na sneg,ukrase i jelku.Ukrasavanje i kicenje je prosto neka asocijacija kod skoro svih.Najbitnije je da ove praznike provedemo sa dragim osobama(porodicom i prijateljima) i da budemo srecni,postavimo neke nove ciljeve da se prosto upustimo i uzivamo u carima ovih praznika.

Pocela sam da ucim akorde za gitaru i sad naravno treba i kupiti gitaru.Posto sam pocetnik ne zelim neku profesionalnu gitaru vec onu najklasicniju.Da li bi neko mogao da mi kaze gde moze da se kupi dobra a jeftina gitara za pocetnike i da li je bolja klasicna ili akusticna gitara?