M.H

Visok stas zgodan momak bude sa mnom sve vreme a kad dodje rastanak on jednostavno nestane,ceka nesto a kad odem on nestane i tako sve iznova.Cak mu ni ime ne znam ali uvek se pojavi kad mi treba neko,dodje i utesi me.To njegovo snazno rame nekako se uvek nadje pored mog lica,a njegovo lice ostane mi samo u secanju.Njegove oci kao dno mora prelivaju se na svetlosti a usne ne prestaju da pricaju sve dok mi ne bude bolje a kad bude samo odseta do sledeceg puta.Kako blagim i necujnim korakom odlazi tako i dolazi nikada ga ne cujem i ne vidim,on samo dodje uhvati me za ruku pogleda u oci i krene da prica vise se i ne secam sta kaze samo znam da mi uvek bude zao sto je otisao ali u isto vreme osmeh mi je na licu.Mozda je to moja masta,neka vrsta halucinacija ali to me cini srecnom,ti kratki trenuci s njim.