M.H

Sve ovo vreme protradjeno na ljude za koje mislimo da jos uvek ima nade ili da se nisu promenili skroz.U njima vidis bar trunku onoga sto su nekada bili ili se pretvaras da vidis i niko ti ne moze dokazati suprotno?Sve ono sto drugi ne vide ti vidis i nadas se da nije sve nestalo da ima jos neceg dobro u njoj.Samo postmatras kako je svi ogovaraju tu osobu pravis se da ih ne cujes i mislis ,,Oni ne mogu promeniti moje misljenje'' iako to zele.Slepo gledas i nista ne vidis vezes se za njih ili idalje cekas i vidis samo ono najbolje.A kasnije bude kasno,kasnije ne mozes ispraviti ono sto je bilo i ono sto ce biti,kad shvatis i onda kad posumljas cak ni tad ne ide tako lako,ne mozes se okrenuti a da im ne ostavis objasnjenje.Ako su ti pravi prijatelji trazice ga a ako nisu samo cete se udaljiti i ostati na tome.Na neki nacin sam si kriv ali ne razmiljas previse o tome jer te ta promena skrene misli na neke druge stvari jos i kad vidis da ti nije pravi prijatelj to te ubija zar ne?Nekome se desi jednom i shvati,nekome nikada a nekome 101 put pa ili shvati ili ide dalje to zavisi od coveka.Ljudi su razliciti ima onih koji se brzo vezu,lako steknu poverenja u druge,ima onih koji se druze iz koristi..svakakvih ima ali uglavnom kad je covek dobar uvek nastrada i nikada ne prodje onako kako je zasluzio.