M.H

Svako ima svoj poseban dan kad mu je najlepse.Zadnja dva dana bila su mi uzivancija.Jucerasnji dan poceo je extra sprdnja na casovima i odmoru.Zatim je dosao i taj pet slobodan cas gde sam izasla napolje i poceli smo da igramo futbal ali smo se predomislili i seli na jakne s drugima i poceli da pricamo,smejali smo se do suza bilo je fenomenalno.u jednom trenutku neko se seti da bi mogli da igramo onu deciju igru arackinje barackinje haha.Iskreno bilo je fenomenalno opet probuditi onaj deciji duh u nama,lepo smo se zabavljali smejali se i tako nam je protekao ceo dan.Posle svega otisla sam na basket sa istoricarom koji se odrzava svako petka sedmi cas.Zabave,treninga i smeha nikad dosta barem je to juce vazilo.Kada smo stigli kuci pocela su pitanja sta obuci za humanitarni bal koji se odrzavao u nasoj skoli u 7.Dan je bio predivan osecala sam se kao veliko dete u velikom telu haha sto ustvari jos uvek i jesam samo je moje okruzenje takvo da moras biti u vecini slucajeva ono sto nisi inace si propao.Dosla sam na bal odmah smo poceli da igramo,da se smejemo i da se slikamo.Dan mi je prosao jako lepo i kad sam dosla kuci bila sam mrtva umorna haha :)

Visok stas zgodan momak bude sa mnom sve vreme a kad dodje rastanak on jednostavno nestane,ceka nesto a kad odem on nestane i tako sve iznova.Cak mu ni ime ne znam ali uvek se pojavi kad mi treba neko,dodje i utesi me.To njegovo snazno rame nekako se uvek nadje pored mog lica,a njegovo lice ostane mi samo u secanju.Njegove oci kao dno mora prelivaju se na svetlosti a usne ne prestaju da pricaju sve dok mi ne bude bolje a kad bude samo odseta do sledeceg puta.Kako blagim i necujnim korakom odlazi tako i dolazi nikada ga ne cujem i ne vidim,on samo dodje uhvati me za ruku pogleda u oci i krene da prica vise se i ne secam sta kaze samo znam da mi uvek bude zao sto je otisao ali u isto vreme osmeh mi je na licu.Mozda je to moja masta,neka vrsta halucinacija ali to me cini srecnom,ti kratki trenuci s njim.

I tako to obicno i bude kad ti je tesko ili kad ti nesto treba navodnih prijatelja nema.Onda kad su mi neke stvari bas znacile mojih prijatelja nije bilo cak su bili i protiv mene..eh tako to bude sto si ti bolji to su oni gori.Sedela sam,nervirala se i cekala kad mi je odjednom prisla jedna devojcica ni ime joj ne znam prvi put sam je videla,prisla mi je i rekla da se ne nerviram bice sve u redu tesila me je iako me prvi put u zivotu vidi.Naravno tu su bile i neke drugarice iz mog odeljenja koje su jos sat vremena cekale sa mnom da vidimo rezultate jer sam radila takmicenje iz istorije.Ljudi su mi uvek govorili su da su iz mog odeljenja najbolji prijatelji,ljudi i sve ostalo iako mi nismo bas toliko slozni umemo da se pomazemo.Sve vreme pricali su mi viceve i neke gluposti da bi mi odvukle misli sa rezultate.U jednom trenutku dve drugarice otisle su do nastavniku i rekle mu kako ja najbolje znam istoriju i da su one ubedjene u to.Sve vreme bile su ubedjene da sam prosla i kada je nastavnik konacno izasao da nam kaze rezultate sve su mi saputale da sam prosla i drzale za ruku.Krisom su malo po malo gledale rezultate i rekle mi da sam prosla naravno ja sam morala da vidim konacne rezultate i tako je i bilo prosla sam.Sve su pocele da skacu od srece,vristale i cestitale mi,bilo je fenomenalno.Ispostavilo se da su silne price od strane najblizih bile upravu kakvi kod da smo najbolji smo i u nasem odeljenju postoji pravo prijateljstvo,samo u nasem jednom jedinom VIII2.

 

                                                                                       4.3.2014.